AC motori su ti uglavnom asinkroni, a to znači da nemaju namot na rotoru koji ima izvode van nego na rotoru imaju takozvani kavez od aluminijskih šipki, zbog toga ih je dosta komplicirano i nepraktično koristiti kao generatore (nije nemoguće). AC sinkroni motor možeš upotrebljavati kao generator bez ikakvih prerada, alternator bez ispravljača možeš koristiti kao sinkroni motor.
Snaga auto alternatora od 100 A (14 V) je 1,4 kW, ako mu digneš napon na 28 V snaga mu je 2,8kW. U praksi treba samo pratiti da se ne pregrije s tim da treba koristiti kvalitetnije marke kao npr. Bosh.
Generator - agregat
Ovo je zapravo glavno pitanje...dc74 je napisao/la:Snaga auto alternatora od 100 A (14 V) je 1,4 kW, ako mu digneš napon na 28 V snaga mu je 2,8kW. U praksi treba samo pratiti da se ne pregrije s tim da treba koristiti kvalitetnije marke kao npr. Bosh.
Ako se uzme kamionski alternator recimo 100A, to je 2.4kW. Sto se dogadja kada mu se pobudom i okretajima digne napon - da li se i dalje iz njega smije vuci 100A, bez obzira na veci napon? Po jednoj logici bi odgovor trebao biti "da" - jer je ista struja kod veceg napona manje opterecenje na namotaje. Po drugoj logici je odgovor "ne" jer je ukupna snaga veca, pa se sve vise i grije.
Konkretno bi htjeli napon 24V alternatora dignuti na 105V DC (naravno, uz punovalni rectifier odgovarajuce snage i napona), a struja bi bila dovoljna da je 50A (sto je sve skupa cca. duplo veca ukupna snaga od nominalnih 2.4kW).
Sve prema teoriji ukazuje da bi to trebalo funkcionirati, a tek ce praksa pokazati...
1.- Grijanje: Stator će se jednako grijati jer je ista struja statora.
Rotor će se grijati nešto više jer regulator napona pušta kroz rotor veću struju.
2.- Napon:Nećeš uspjeti dići napon na 105V jer povećanjem pobude se magnetno polje ne povećava linearno,
nego dolazi do zasićenja i napon dalje praktično ne raste.
Treba provjeriti koliko se isplati dizati struju pobude (rotora),
i paziti da se pri tome ne spali namotaj na rotoru.
Rješenje je gore spomenuti trofazni transformator ili 3 monofazna.
Rotor će se grijati nešto više jer regulator napona pušta kroz rotor veću struju.
2.- Napon:Nećeš uspjeti dići napon na 105V jer povećanjem pobude se magnetno polje ne povećava linearno,
nego dolazi do zasićenja i napon dalje praktično ne raste.
Treba provjeriti koliko se isplati dizati struju pobude (rotora),
i paziti da se pri tome ne spali namotaj na rotoru.
Rješenje je gore spomenuti trofazni transformator ili 3 monofazna.
Ogranicavajuci faktror za snagu je gvozdeno jezgro na kome je namotan stator. Povecanje snage se jednostavno moze dobiti povecanjem frekvencije tj. povecanjem broja obrtaja samog altenatora.(kod sinhronih masina frekvencija je proporcionalna broju obrtaja). Naravno i ovo ima odredjeni limit zbog feromagnetnih karakteristika jezgra, ali mislim da do desetak hiljada obrtaja u min. nece biti problema.Cose je napisao/la:Ovo je zapravo glavno pitanje...dc74 je napisao/la:Snaga auto alternatora od 100 A (14 V) je 1,4 kW, ako mu digneš napon na 28 V snaga mu je 2,8kW. U praksi treba samo pratiti da se ne pregrije s tim da treba koristiti kvalitetnije marke kao npr. Bosh.
Ako se uzme kamionski alternator recimo 100A, to je 2.4kW. Sto se dogadja kada mu se pobudom i okretajima digne napon - da li se i dalje iz njega smije vuci 100A, bez obzira na veci napon? Po jednoj logici bi odgovor trebao biti "da" - jer je ista struja kod veceg napona manje opterecenje na namotaje. Po drugoj logici je odgovor "ne" jer je ukupna snaga veca, pa se sve vise i grije.
Konkretno bi htjeli napon 24V alternatora dignuti na 105V DC (naravno, uz punovalni rectifier odgovarajuce snage i napona), a struja bi bila dovoljna da je 50A (sto je sve skupa cca. duplo veca ukupna snaga od nominalnih 2.4kW).
Sve prema teoriji ukazuje da bi to trebalo funkcionirati, a tek ce praksa pokazati...
Na ovaj nacin ce se dobiti i proporcionalno visi napon, pa ce verovatno uz max. pobudu, on dostici potrebnu vrednost bez intervencija na namotajima.
Dakle, odspojiti sve diode iz alternatora (ukljucujuci i one za pobudu) izvuci 3 faze napolje, spolja postaviti 3fazni gretz dovoljnog napona i struje, skinuti regler i dovoditi pobudu direktno na cetkice.
Zavrtiti ga na sto vecu brzinu i podizati pobudu do maksimuma.pa tako utvrditi da li moze postici zeljeni napon.
Naravno, ni premotavanje statora nije neki veliki problem, nesto veci broj namotaja resava problem povecanja izlaznog napona, ukoliko je neophodno malo se smanji precnik zice a samim tim i struja (nazalost).
Takodje se moze izvrsiti spajanje vise alternatora (identicnih) sa zajednickim pogonom, ali je najbolje sabirati naizmenicne napone, sto se postize uz 2 uslova: pogon mora biti zupcastim remenom, dakle kosntantni ugao izmedju rotora, i mora se izvrsiti razvezivanje zvezdista namotaja statora pa se onda odgovarajuci fazni namotaji spajaju na red.
Rotore spojiti u paralelu i zajednicki pobudjivati.
Kontrola napona ili struje ovakvog generatora moze se vrsiti ili kontrolom pobude ( promenom napona pobude u granicama za koje je taj rotor inace predvidjen ). ili pak davanjem konstantne pobude a promenom broja obrtaja pogonskog motora.
Praksa bi trebala pokazati da neće biti znatno većeg zagrijavanja zbog povećanja napona, a izolacija namotaja bi trebala moći podnijeti povećanja napona bez problema.Cose je napisao/la:Ovo je zapravo glavno pitanje...dc74 je napisao/la:Snaga auto alternatora od 100 A (14 V) je 1,4 kW, ako mu digneš napon na 28 V snaga mu je 2,8kW. U praksi treba samo pratiti da se ne pregrije s tim da treba koristiti kvalitetnije marke kao npr. Bosh.
Ako se uzme kamionski alternator recimo 100A, to je 2.4kW. Sto se dogadja kada mu se pobudom i okretajima digne napon - da li se i dalje iz njega smije vuci 100A, bez obzira na veci napon? Po jednoj logici bi odgovor trebao biti "da" - jer je ista struja kod veceg napona manje opterecenje na namotaje. Po drugoj logici je odgovor "ne" jer je ukupna snaga veca, pa se sve vise i grije.
Konkretno bi htjeli napon 24V alternatora dignuti na 105V DC (naravno, uz punovalni rectifier odgovarajuce snage i napona), a struja bi bila dovoljna da je 50A (sto je sve skupa cca. duplo veca ukupna snaga od nominalnih 2.4kW).
Sve prema teoriji ukazuje da bi to trebalo funkcionirati, a tek ce praksa pokazati...
Drago mi je kad se slažemo u razmišljanjima.
Teorije se slazu, sve sto sam o tome nasao i procitao je isto prilicno dosljedno - sad jos "samo" to treba probati...dc74 je napisao/la:Praksa bi trebala pokazati da neće biti znatno većeg zagrijavanja zbog povećanja napona, a izolacija namotaja bi trebala moći podnijeti povećanja napona bez problema.Cose je napisao/la:Sve prema teoriji ukazuje da bi to trebalo funkcionirati, a tek ce praksa pokazati...
Drago mi je kad se slažemo u razmišljanjima.
Treba imati muda, ili alternator i zasukat rukave...Cose je napisao/la:Teorije se slazu, sve sto sam o tome nasao i procitao je isto prilicno dosljedno - sad jos "samo" to treba probati...dc74 je napisao/la:Praksa bi trebala pokazati da neće biti znatno većeg zagrijavanja zbog povećanja napona, a izolacija namotaja bi trebala moći podnijeti povećanja napona bez problema.Cose je napisao/la:Sve prema teoriji ukazuje da bi to trebalo funkcionirati, a tek ce praksa pokazati...
Drago mi je kad se slažemo u razmišljanjima.
Eh
Da frekvencija je kljuc, alernator u vozilu radi na debelo vise od 50Hz zato je tako kompaktan a ima veliku znagu, sjetite se kada lose spojite auto radio, uredno zavija i do 500Hz kad zaturiras (mislim da mu je rotacija 2x RPM po remenicama) tako da ako zavija na 500Hz na 3000rpm to je 6000 na rotoru...
To je 10x veca frekva od mrezne i snaga je time dosta veca (ne bas 10x u odnosu na slican dimenzijama takav stroj na 50Hz, ali dosta veca)...
zega je napisao/la:Treba imati muda, ili alternator i zasukat rukave...Cose je napisao/la:Teorije se slazu, sve sto sam o tome nasao i procitao je isto prilicno dosljedno - sad jos "samo" to treba probati...dc74 je napisao/la: Praksa bi trebala pokazati da neće biti znatno većeg zagrijavanja zbog povećanja napona, a izolacija namotaja bi trebala moći podnijeti povećanja napona bez problema.
Drago mi je kad se slažemo u razmišljanjima.
Eh
Da frekvencija je kljuc, alernator u vozilu radi na debelo vise od 50Hz zato je tako kompaktan a ima veliku znagu, sjetite se kada lose spojite auto radio, uredno zavija i do 500Hz kad zaturiras (mislim da mu je rotacija 2x RPM po remenicama) tako da ako zavija na 500Hz na 3000rpm to je 6000 na rotoru...
To je 10x veca frekva od mrezne i snaga je time dosta veca (ne bas 10x u odnosu na slican dimenzijama takav stroj na 50Hz, ali dosta veca)...
treba imati muda i prije i poslije eksperimenta
Još malo razmišljanja:
Kad auto radi na leru (800 Rpm ), alternator se vrti oko 1000 Rpm.
Izlazni napon alternatora je 14,4, odnosno 28,8 na autobusima.
Kad motor radi sa 4~5000 Rpm, napon je opet isti, što se postiže manjom pobudom.
Zaključak:
Ako alternator zavrtim na 5000 Rpm, i dam mu pobudu kao da se vrti u leru,
trebao bi dati 5× veći napn. Znači 72V odnosno 144V sa odsdpojenim diodama.
U tom slučaju bi i snaga bila skoro 5× nominalna (ako prešutimo povećane gubitke).
Kad uhvatim vremena ovo ću pokušati provjeriti na alternarnatoru od Yuga, koji mi smeta po podrumu.
Kad auto radi na leru (800 Rpm ), alternator se vrti oko 1000 Rpm.
Izlazni napon alternatora je 14,4, odnosno 28,8 na autobusima.
Kad motor radi sa 4~5000 Rpm, napon je opet isti, što se postiže manjom pobudom.
Zaključak:
Ako alternator zavrtim na 5000 Rpm, i dam mu pobudu kao da se vrti u leru,
trebao bi dati 5× veći napn. Znači 72V odnosno 144V sa odsdpojenim diodama.
U tom slučaju bi i snaga bila skoro 5× nominalna (ako prešutimo povećane gubitke).
Kad uhvatim vremena ovo ću pokušati provjeriti na alternarnatoru od Yuga, koji mi smeta po podrumu.
Trebali bi dobiti van 2-2.5x vecu snagu od deklarirane - ako je original 24V 100A, mi trebamo 105V 50-70A. Frekvencija nije problem jer ide punovalno ispravljanje 3F na DC, a ovo sto je OldDog napisao za okretaje isto stoji pa ne bi trebao biti problem dobiti van 4x veci napon a da nije maksimalna struja pobude (sto je dobro da se ne grije previse).zega je napisao/la:Da frekvencija je kljuc, alernator u vozilu radi na debelo vise od 50Hz zato je tako kompaktan a ima veliku znagu, sjetite se kada lose spojite auto radio, uredno zavija i do 500Hz kad zaturiras (mislim da mu je rotacija 2x RPM po remenicama) tako da ako zavija na 500Hz na 3000rpm to je 6000 na rotoru...
To je 10x veca frekva od mrezne i snaga je time dosta veca (ne bas 10x u odnosu na slican dimenzijama takav stroj na 50Hz, ali dosta veca)...
Jos ce biti zanimljivo vidjeti kako ce se stabilizirati snaga pogonskog motora, izlazna struja i izlazni napon...
Znaci kada opterecenje na alternatoru naraste, padne broj okretaja motora, ovaj dodaje gas da kompenzira. U nekom trenutku ce motor raditi na max snazi i vise nece moci dodavati gas, tada ce napon alternatora poceti padati do granice gdje ce se stabilizirati napon alternatora sa naponom baterija, a struja iz alternatora sa ulaznom snagom motora.
Danas sam se malo igrao na ovu temu.
Stari alternator na kojem nisam uspio pročitati ništa od podataka.
Nisam siguran je li od Yuga iz 1980. ili od Ford Eskorta iz 1972. godine.
Prije od ovog drugoga, ali ne znam sa kojim brzinama je radio na autu.
Ovaj alternator ima 6 pari polova.
Na stolu mi je već bio povezan motor sa kontrolerom i i ostalim,
pa sam improvizirao remenicu i pospajao alternator i instrumente:
[/url]
Mjerenje je dalo sljedeće podatke:
Podaci potvrđuju predpostavke.
Podaci nisu baš Precizni zbog niskobudžetnih instrumenata.
Brzinu sam mjerio na remenici alternatora kineskim tahometrom, koji malo razbacuje podatke brzine.
Naponi su mjereni u praznom hodu jer nisam imao prikladno opterećenje za priključiti na alternator.
Mjerenje je trajalo oko 20 minuta i za to vrijeme se stator alternatora zagrijao na oko 50°C,
odnosno 48°C mjereno opet kinezom,tako što sam sondu samo naslonio na željezo statora izvana.
Zaključak:
Trebalo bi to ponoviti sa opterećenjem ,tako da se unaprijed odabere brzina i struja pobude,
slične onima sa kojima će raditi i da se prati grijanje.
Mislim da to može raditi ali uz dodatno hlađenje.
Stari alternator na kojem nisam uspio pročitati ništa od podataka.
Nisam siguran je li od Yuga iz 1980. ili od Ford Eskorta iz 1972. godine.
Prije od ovog drugoga, ali ne znam sa kojim brzinama je radio na autu.
Ovaj alternator ima 6 pari polova.
Na stolu mi je već bio povezan motor sa kontrolerom i i ostalim,
pa sam improvizirao remenicu i pospajao alternator i instrumente:
[/url]Mjerenje je dalo sljedeće podatke:
Podaci potvrđuju predpostavke.
Podaci nisu baš Precizni zbog niskobudžetnih instrumenata.
Brzinu sam mjerio na remenici alternatora kineskim tahometrom, koji malo razbacuje podatke brzine.
Naponi su mjereni u praznom hodu jer nisam imao prikladno opterećenje za priključiti na alternator.
Mjerenje je trajalo oko 20 minuta i za to vrijeme se stator alternatora zagrijao na oko 50°C,
odnosno 48°C mjereno opet kinezom,tako što sam sondu samo naslonio na željezo statora izvana.
Zaključak:
Trebalo bi to ponoviti sa opterećenjem ,tako da se unaprijed odabere brzina i struja pobude,
slične onima sa kojima će raditi i da se prati grijanje.
Mislim da to može raditi ali uz dodatno hlađenje.
